U Kazanju danas počinje Samit BRIKS-a, a kako je najavljeno učesnici će razgovarati o međunarodnim problemima, sa akcentom na zaoštrenu situaciju na Bliskom istoku, saopštava Kremlj. Razmatraće se, kako se navodi i prijem novih članica. Poslednjeg dana Samita, na sastanku BRIKS plus, učestvovaće predstavnici gotovo 40 zemalja.
Tri dana pred samit lidera BRIKS-a potvrda iz Nju Delhija i Pekinga – Modi i Si Đinping dolaze u Kazanj. Četvrti put predsedava Rusija. Simbolika ili ne, Kremlj se odlučio da ovogodišnji moto asocijacije bude multilateralizam za pravedan globalni razvoj i bezbednost.
“BRIKS već igra značajnu ulogu u današnjoj globalnoj ekonomiji. Ali očigledno je da će se i ova uloga sutra povećati. Zemlje u našoj asocijaciji su u suštini pokretači globalnog ekonomskog rasta. U doglednoj budućnosti, BRIKS će generisati glavni rast globalnog BDP-a”, kaže predsednik Rusije Vladimir Putin.
Preteča BRIKS-a bio je akronim BRIK – za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu. Ekonomista iz investicione banke Goldman Saksa Džim O'Nil predvideo je pre 23 godine da će one postati vodeće svetske ekonomije do 2050 godine. Udružile su se 2006. zvanično. Južna Afrika pristupila im je četiri godine kasnije, a 2010. zvanično je nastao BRIKS.
“Lepota BRIKS-a je u tome što vam ne nameće previše obaveza. Za to što ste deo BRIKS-a nema mnogo obaveza. A u isto vreme, možda će vam se pojaviti prilike, uključujući i da ćete imati više vremena za razgovor sa svim ovim liderima,” kaže Aleksandar Gabujev direktor “Carnegie Russia Eurasia Center”.
Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović rekao je da je BRIKS organizacija u kojoj ne treba žuriti, nego je pustiti da prirodno sazreva. “Mislim da su zemlje koje su je osnovale i zamislile toga takođe svesne”, kaže Božinović.
Prošle godine pristupile su Egipat, Etiopija, Iran i Saudijska Arabija. Poziv je tada stigao i Argentini, predsednik Havijer Milei kratko je saopštio – to se neće desiti. Prema najavi, osim analize međunarodnih problema, jedna od glavnih tema biće – moguće proširenje i uvođenje nove kategorije “partnerskih država“. Zanimljivo je i da predsednik Turske ne krije da je Ankara zainteresovana da se pridruži.
“Naš predsednik je jasno stavio do znanja da Turska želi da učestvuje u svim važnim platformama, pa i u BRIKS-u”, kaže Omer Čelik, portparol vladajuće stranke turskog predsednika Tajipa Redžepa Erdogana.
Ukoliko se to zaista i desi biće to prva zemlja članica NATO koja će postati članica nezapadnog ekonomskog saveza predvođenog Rusijom i Kinom.
“Mene ne čudi zahtev da budu i pridruženi ili već u nekoj formi u vezi sa BRIKS-om, Turska inače ima potrebu, jer je i sama velika sila i neobično dragocena NATO paktu, jer je centralna u jednom neuralgičnom delu sveta, gde je stalno neka zabuna. Na granicama Turske su u ovom momentu dva rata, jedan u Ukrajini i jedan u Izraelu, Libanu”, kaže Božinović.
Prošlogodišnji Samit BRIKS-a održan je u Johanesburgu. Na koji način će Srbija biti predstavjena na ovogodišnjem u Kazanju još se ne zna. Zvanična pozivnica za učešće na 16 Samitu organizacije upućena je početkom septembra Beogradu iz Moskve.
